bsen

ŠTA JE HELICOBACTER PYLORI   I KAKO GA DIJAGNOSTIKOVATI ?

Helicobacter Pylori je bakterija koja se može naći samo  na epitelijalnim, mukus-sekretujućim ćelijama želuca.

Helicobacter Pylori je uzrok aktivnom, hroničnom gastritisu  i glavni faktor u patogenezi peptičkog ulkusa (čira) želuca. Takođe postoje čvrsti dokazi da je infekcija Helycobacter  Pylori povezana sa adenokarcinomom i "non-Hodkin" limfomima želuca.

Gastritis izazvan infekcijom Helycobacter Pylori je široko rasprostranjen u mnogim zemljama u svijetu i možda je jedna od najčešćih hroničnih infekcija u humanoj populaciji. Smatra se da oko 30% humane populacije inficirano  sa Helikobacter Pylori i nije rijetkost da infekcija perzistira i više godina prije nego što se klinički manifestuje.

Ono po čemu se Helycobacter Pylori razlikuje od ostalih bakterija  je to što je to jedina bakterija koja luči enzim koji izaziva hidrolizu  oralno aplikovane uree. Proizvod ove hidrolize je ugljen dioksid (CO2). Oko 65% ovako nastalog ugljen dioksida putem krvi dospeva u pluća, a zatim se eliminiše izdahnutim vazduhom u kome se može detektovati ukoliko urea sadrži obilježeni ugljenik C14.

Ova osobina  iskorišćena je da se dizajnira Izdisajni Test (Urea Breath Test) kojim se indirektno i nepogrešivo detektujeprisustvo  Helicobacter Pylori merenjem koncentracije obeleženog ugljenika C-14 u izdahnutom vazduhu nakon uzimanja kasule koja sardži ureu obeleženu ugljenikom C-14.

Test je jednostavan, bezbolan i bezopasan za pacijenta.

Da bi se dobili pouzdani rezultati neophodno je da se pacijent pripremi na dole naveden način:

PRIPREMA PACIJENTA ZA IZVOĐENJE IZDISAJNOG TESTA NA HELICOBACTER PYLORI:

  1. Pacijent NE SMIJE JESTI najmanje 6 sati prijee izvođenja testa. 
  2. Ukoliko je pacijent bio na terapiji antibioticima ili solima bizmuta, test  se izvodi   NAJRANIJE MJESEC DANA po prestanku terapije.
  3. Ukoliko je pacijent bio na terapiji inhibitorima protonske pumpe (Omeprol, Controllock, Nolpaza, Lanzul, Nexium...), test  se izvodi   NAJRANIJE NEDELJU  DANA po prestanku terapije.